Izgleda da je nama ljudima svojstveno da ne vidimo dalje od nosa – u tom smislu slonovi vide dalje od nas ;). Mislim na činjenicu da se ne radi ništa (po bilo kom pitanju) dok ne bude alarmantno.
Stanje zemlje (mislim pre svega na tlo, jer o stanju zemlje u onom drugom tzv. društveno-političkom pogledu, toliko se govori, a slabo šta kazuje, a i nema se kome…) – stanje zemlje jeste alarmantno.
Podatak koji je zasnovan na podacima prikupljenim širom sveta, da će za dvadeset godina proizvodnja hrane u svetu u celini opasti za 40% a svetska populacija se samo uvećava, govori o tome da se srlja u propast. Nedostatak hrane, a i vode za piće će izazvati haos, otimačine i ratove…
Rešenje nije u tome da nas raznim biološkim sredstvima pobiju radi smanjenja populacije.
Rešenje je u pravilnom odnosu prema zemlji, majci zemlji.
Na imanju imamo voća, raznih vrsta. Mnoge su sadnice mlade, ali i one rađaju i dešava mi se da ne mogu sve ni da utrošim. Šta hoću da kažem – zemlja je vrlo izdašna – sa samo jednog hektara se u potpunosti može obezbediti hrana za desetine ljudi- mnogi baštovanski i poljoprivredni proizvodi se lako mogu odgajati da budu zdravi, samo, samo… samo kad bi ljudi to znali i hteli.
Pre neki dan su u Šapcu bili protesti poljoprivrednika zbog visoke cene đubriva, niskin subvencija, negarantovanih i/ili niskih otkupnih cena… I svi u selu su se zbog toga uznemirili i pažnja se upravlja na tu stranu, stranu daljeg upropašćavanja zemljišta.
Mene to sve mnogo brine – nemam kome da pričam, pa bar pišem na internetu – brine me svo to đubre pored puteva, po gradovima i selima, brine me zanemarivanje i nebriga, nekultura…
Evo moje (skoro skroz završene) staklene bašte:
Sopstveni portparol (od 2020) 